Strateška rešenja

   jun (strana 17)

Srpsko lovstvo je, definitivno, u ozbiljnoj krizi. Lovišta su gotovo prazna, broj članova se smanjuje, a lovačka udruženja nemaju para, te nepromišljeno prihvataju ideje kvazi stručnjaka i lovaca u mutnom da treba ukinuti profesionalnu lovočuvarsku i stručnu službu, ukinuti markice za divljač, vratiti LSS-u lovnu kartu…Iz svake, pa i ove krize možemo izaći bolji, ali i gori.U ovom trenutku izdvajamo tri segmenta koji se čine presudnim za promene na bolje:Realnu analizu građana koji se bave lovom u Srbiji, uticaj pojedinih zakona i organizovanje lovaca•Od 75.000 onih koji se bave lovom, 15.000 su lovci (po nekim mišljenjima i manje). To su oni koji stvarno vole lov, čitaju, prate, edukuju se i usavršavaju.Ostali su članovi.Cilj Lovačkih organizacija i malobrojnih lovačkih medija treba da bude da što više članova postanu lovci.•Novi Zakon o oružju i municiji je posebno opterećenje i vodi u lošem smeru nastojanje za podmlađivanje i edukaciju članstva.•Lovačka udruženja treba da se organizuju u lovačke saveze u skladu sa Zakonom. Tako tri udruženja mogu da formiraju savez, a reprezentativnost treba usloviti sa najmanje 10.000 članova.Organizovanje ne treba da bude regionalno, već potpuno slobodno. Ukoliko lovačko uruženje iz Vojvodine proceni da im ponuđene usluge i članarina saveza iz Kragujevca odgovaraju, učlani se, i obrnuto LU iz Šumadije u Novi Sad.Obavezna članarina bi mogla biti 130 dinara za savez lovačkih saveza Srbije, 20 dinara za Nacionalnu Asocijaciju za oružje (te ne bi imali ovakav Zakon o oružju), a ostatak prema ponuđenim uslugama i projektima za tu godinu.Nacionalni lovački savez Srbije, odnosno Savez lovačkih saveza Srbije bi tako imao 75.000 evra godišnje za funkcionisanje i to dva zaposlena sa platom od 600 evra (lekarskom) plus doprinosi i predsednik sa nadoknadom od 300 evra mesečno plus doprinosi.Predsednik bi trebao da bude protokolarna ličnost, koja ne bi svojim glupostima punila stranice tabloida. Država mora da zadrži lovnu kartu koja trenutno košta 1.000 dinara i tome doda 200 dinara obaveznog osiguranja, kako bi se i na tom polju sprečile zloupotrebe pri izboru osiguravajućeg društva.Fond za razvoj lovstva, takođe mora ostati u resornom ministarstvu, koje treba pored postojeća tri radnika da uposli još dva na ovim poslovima. Razlog za ovakav stav proističe iz činjenice da je od formiranja Fonda do danas podeljeno pola milijarde dinara, što se od drugog svetskog rata nije dogodilo.Čak i uz primedbe na neke dodele sredstava, treba imati u vidu da se i ranije od članstva ubiralo i u lovački Savez godišnje slivalo oko 2 miliona maraka, i gde su ta sredstva završavala?!Ukoliko budemo imali snage da podržimo i sprovedemo ovakve, ili slične ideje stvoriće se preduslovi da tražimo od države formiranje rendžerske službe za koju bi se kroz članarinu izdvajalo 50 evra godišnje, što bi ukupno sa lovnom kartom i osiguranjem, članarinom SLSS i odabranom savezu iznosilo oko 70 evra. Tako bi za funcionisanje LU ostajalo 30-40 evra.Ukupna suma u ovoj varijanti ne bi premašila visinu sadašnje godišnje članarine, a funkcionisanje lovočuvarske službe bi dobilo pravi okvir, ali i značajno bolje uslove i plate, jer bi pored nezakonitog lova, sprečavali zagađenje prirode otpadom, ribokrađu i krađu šume. S. Dragišić

Powered by WebExpress