Lov na divlje svinje

jun (strana 10) 2017

Prikupljanje podataka i zapažanja u lovstvu imaju značajan efekat kako na planiranje tako in a realizaciju lovova.Izdvojili smo jedan segment u gazdovanju divljom svinjom, odnosno prolećnim lovom i sprečavanju šteta na tek formiranim usevima. Prva pretpostavka da su hranilice pune tokom cele godine, što je nažalost, slučaj samo u uzornim organizacijama, kakvo je jedno od lovišta JP “Srbijašume” koje je bilo predmet posmatranja.Period koji je obrađivan je 15. april – 15.maj, vreme kada je dozvoljen lov na veprove i prošlogodišnju nazimad.Krmače koje su se oprasile, u ovom periodu se raspoređuju na hranilice, gde dovode novu prasad. Vrlo agresivno napadaju veprove, kao i prošlogodišnju nazimad bez obzira na pol. Zbunjena nazimad u malim krdima nervozno dolazi do hranilica još pre mraka, ali po pravilu ne jede, već pobegne 100-200m na otvoreno, sluša i čeka odlazak krmača sa novom prasadi. Ovo je prilika da se, vodeći računa o vetru, zauzme položaj na obodu šume ili trskara i osmatra, naravno i izvrši odstrel bez žurbe.Ovaj period traje najduže do kraja maja, posle čega krmače nazimad ponovo primaju u krdo i to traje do novembra, odnosno početka parenja, kada prošlogodišnja muška nazimad biva trajno proterana iz krda.Krajem aprila i početkom maja, uočili smo još jedan interesantan detalj. Naime, u ovom periodu je setva kukuruza, kada divlje svinje mogu činiti štetu, pogotovu grla koja zbog opisanog ponašanja krmača ne dolaze često do hranilica.Posmatrali smo veliki kompleks zasejan suncokretom, merkantilnim i semenskim kukuruzom.Semenski kukuruz je sejan po sistemu 4 linije majki – 2 linije očeva. Svinje su atakovale samo na linije očeva, hirurškom preciznošću vadeći semenke koje još nisu nikle. Dobrim postavljanjem na ovim delovima parcele sa udobne lovačke stolice i štapa (tripod) za oslanjanje karabijna realizovano je više odstrela i to na većim daljinama, jer ukoliko divljač i ne padne u vatri, lako se nalazi na otvorenom.Ponašanje divljih svinja na parcelama sa semenskim kukuruzom i načini smanjenja šteta neposredno posle setve biće i dalje predmet našeg interesovanja uz konsultacije sa poljoprivrednim stručnjacima.

S. Dragišić

Powered by WebExpress