Letnji lov na divlje svinje

avgust (strana 41) 2017

Iskorak u srpskom lovstvu učinjen je poslednjih godina uz pomoć budžetskog fonda za razvoj lovstva, kroz ulaganje u popravke postojećih lovačkih objekata, izgradnju hladnjača, čeka, nabavku hrane za divljač i terenskih vozila, ali posebno reprocentara za uzgoj divljači. U osiromašena i dugo zapostavljana lovišta ispuštena je divljač i već se vide rezultati pogotovu u brojnom stanju divljih svinja.Povećanje populacije i širenje stvorili su uslove da se lovci okrenu ovom lovu, ali ne treba zaboraviti na detalje koji su važni za budućnost gazdovanja divljom svinjom.Pošto smo u prošlom broju pisali o prolećnom lovu na divlje svinje, ovog puta tema će biti letnji lov i uticaj na genetski potencijal. Naime, veprovi i nazimad se ne love samo od 1. marta do 15. aprila, te su oni predmet prolećnog lova, a krmače i nova nazimad od 15. januara do 1. jula, te se tako neposredno posle žetve stvaraju uslovi za letnji lov na strnjištima. To je i prilika da se osmotri izgled krmača i nove nazimadi i daberu jedinke za odstrel.U jednom lovištu smo uočili krmaču koja je vodila 8 nazimadi, a od toga je polovina imala belu dlaku. Naša sugestija je da se krmača i nazimad odstrele je odbijena tvrdnjom da prasi i preko deset. Ovaj slučaj je sam za sebe interesantan, jer iz višegodišnjeg prikupljanja podataka proizilazi da su krmače i nazimice tipičnog izgleda prilikom porenja posle odstrela najčešće imale 4 do 6 zametaka, a izrazito debele i stare krmače nisu bile suprasne ili su imale samo jedan zametak.Poseban je parametar boja i dužina dlake, kao i izgled glave i ušiju. Ukrštanje sa domaćom svinjom evidentno je te planovima odstrela treba smanjiti uticaj takvih jednki, tim pre što je držanje domaćih svinja u slobodnoj prirodi sve ređe.Izgled trofeja veprova, koji su predmet interesovanja komercijalnih lovaca je u direktnoj vezi sa nastojanjem da populacija ove divljači ima što manje gena domaćih svinja. Analizom podataka o trofejima veprova odstreljenih na prostoru bivše Jugoslavije, izgledom kljova, telesnom masom i starošću, može se doći do stava o neophodnim potezima u gazdovanju i razvoju reprocentara. Prolećni odstrel radi smanjenja šteta na usevima i letnji radi eliminacije grla sa atipičnim izgledom prepolovljavaju plan odstrela za jesen, ali bez toga nema pravog gazdovanja divljm svinjom. Antrfile: PreporukaU kratkom periodu posle žetve, pošto se strnjišta u novije vreme zaoravaju još u toku leta, izvšiti odstrel jedinki na kojima je uočena atipičnost. To je najbolje uraditi prvo odstrelom krmače, ali ne prilaziti mestu nastrela. Kratko po pucnju razbežala nazimad će se vratiti i stajati oko krmače, što omogućava i njihov odstrel i eliminaciju iz lovišta.


S. Dragišić

Powered by WebExpress