Elektrane na otpad

septembar (30-31 strana) 2016

Kako populacija ljudi na planeti raste, tako se povaćava kioličina otpada koji se može meriti milonima tona dnevno. Pre nekoliko godina je u Ujedinjenim nacijama prvi put saopšten podatak da je eksploatacija potencijala planete i njeno zagađenje prešlo nivo koji priroda može da regeneriše. Naime, čovečanstvo je počelo da troši planetu. Ukoliko se taj proces ne zaustavi i preokrene, neće proći ni nekoliko decenija, a nastaće globalni ekološki kolaps.Pored klasične eksploatacije (korišćenje rudnih bogatava, nafte, prekomerne seče šuma, iscrpljivanja obradivih površina zemlje….). Postoji i problem nekontrolisanog odlaganja otpada. Otpad mošemo podeliti na otpad organskog i neorganskog porekla. Prvi je nerazgradiv ili veoma malo razgradiv i godinama se nagomilava. To su pre svega plastične mase, razne vrste industrijskih sintetičkih i polusintetičkih ulja, guma, staklo, otpad auto industrije… Drugi- organski je biorazgradiv, ali nije ništa manje opasan, jer ako ga ima u velikim količinama može prilikom raspadanja izazvati bio-zagađenja vodenih tokova, ali i kontaminaciju poljoprivrednih površina i uneti razne patogene u lanac ishrane.ReciklažaPored ovih štetnih osobina otpada, on može biti i izvor prihoda. Naime, razvijene zemlje, koje su inače i najveći zagađivači su u deponijama prepoznale prave rudnike iz kojih se mogu eksploatisati mnoge neophodne sirovine za hemijsku, petrohemijsku industriju, poljoprivredu i mnoge druge oblasti. Danas se mogu reciklirati skoro sve vrste otpada (metal, plastika, guma, stare tkanine, razne vrste hemikalija….), ali i organske materije od kojih se mogu proizvoditi razne vrste orgaskih đubriva i neke vrste stočnih hraniva i komponenata za dodavanje stočnoj hrani. Projektovana su i izgrađena postrojenja koje od deponija prave palete korisnih sirovina i poluproizvoda. Na ovaj način se smanjuje količina otpada u prirodi i troškovi u privredi.Termo-elektrane i energanePored reciklaže i spaljivanjem otpada koji može da sagoreva, takođe se smanjuje količina otpada u prirodi. Međutim, problem kod ovakvog uništavanja je u tome što se sa jedne strane gasovima koji se oslobađaju pri sagorevanju zagađuje atmosfera, a sa druge što toplotna energija odlazi u nepovrat. Kako bi se ovaj problem rešio, sve više se u svetu projektuju i prave postrojenja za sagorevanje bio-otpada i zapaljivog otpada industrijskog porekla. Osim toga mogu se praviti i male termoelektrane koje se postavljaju privremeno pokraj deponija i koje eksploatišu gas koji nastaje u dubini ispod naslaga otpada (metan).Ova postrojenja su veoma korisna. Sa jedne strane njihovom upotrebom se smanjuju količine otpada u prirodi, a sa druge dobija toplotna energija koja može poslužiti za dobijanje tople vode i električne struje (pomoću parnih turbina). Na njih se ugrađuju filteri koji eliminišu emisiju štetnih gasova i na taj način se čuva atmosfera od aerozagađenja.Srbija pored otpada koji je lagerovan na zvaničnih deponijama ima nažalost veliki broj divljih deponija koje treba ukloniti. Na tim deponijama postoje velike količine otpada koji se može koristiti kao gorivo u termoelektranama i energanama. Količine kojima raspolažemo nisu male, jer kod nas nije eksploatisan ovaj resurs, a nove količine svakodnevno pristižu.Osim toga naša zemlja ima zavidne količine bio-mase koja se ne koristi ili se koristi u minimalnim količinama. Vojvodina, Šumadija i Pomoravlje imaji velike količine slame žitarica, kukuruzovine, sojine slame ... Velike količine se nažalost spaljuju na licu mesta (u njivama) i na taj način pored gubitka dragocene energije nesavesni ljudi dovode u opasnost od požara velike površne na kojima može doći do uništelja letine, šuma i naravno divljih životinja. Bili smo nažalost poslednjih godina svedoci takvih pojava, a o mnogima smo i pisali.Bio-masa se veoma malo koristi direktno, već uglavnom služi kao sirovina u pogonima od kojih se prave razne vrste peleta i briketa, te se otvaranjem proizvodnih pogona za ovo gorivo otvaraju i nova radne mesta, što znatno može doprineti ekonomskom napretku.Država na potezuIz navedenog se može zaključiti da korišćenje industrijskog poljoprivrednog otpada ima veliki potencijal, jer pored čišćenja ekosistema, možemo dobiti jeftinu energiju i zaposliti veliki broj ljudi. Zbog toga je neophodno da se država, a pre svega resorno ministarstvo ozbiljno pozabavi ovim problemom i prvo stimuliše edukaciju u ovoj oblasti, a potom usmeri sredstva za ovu namenu.

S. Banković

Powered by WebExpress